Ja sam klinac koji je odrastao uz stripove. Kao detetu, to mi je bila jedina potreba - nisam morao ni na more, ni na planinu, igracke manje - vise, ali stripove sam morao dobijati. Jako dobro pamtim bes i razocarenje kada propustim neki broj, ali zato bih onaj sledeci sa nekim religioznim odusevljenjem citao i listao... Sta da vise kazem, zahvaljujuci njima naucio sam da citam. Jedino nisam ni danas shvatio ko jos ispusta zzzzzzzz dok spava? ;)

Strip iz X-men serijala je prvi mainstream strip u kome se može videti gej poljubac.
U 45. broju stripa X-faktor pojaviće se likovi Rictor i Shatterstar koji se ljube, nakon nekoliko godina seksualne tenzije koja je postojala među njima. Shatterstar je u prethodnoj sceni zaposednut, nakon čega počinje da se ljubi sa Rictorom.
Ovu epizodu napisao je Peter David, koji je 1999. godine dobio GLAAD nagradu za svoje radove „Supergirl“ i „Madrox“, u kojima se obrađivala homoseksualnost i biseksualnost.
David se na svom blogu zahvalio čitaocima koji su pohvalili njegovu hrabrost da obrađuje homoseksualnost u svom radu.
„Hvala svima. Ovo neće biti lažnjak. Veliki broj ljudi je zabrinut da je Shatterstar još uvek posednut, ili da će Rictor negativno reagovati na ovaj poljubac. Ali to bi bilo jeftino, a ja to ne radim. Dobro, ponekad radim, ali ne ovog puta. Ne želim da ljudi posle pričaju kako je Peter David predstavio gej poljubac u stripu i posle sve to upropastio“, napisao je na svom blogu.

Sta je za Vas sexy? Jedan gari mi je rekao da mu je najeroticnije kad vidi muskarca da place. Mislio sam i ja, kao i Vi, da je neki SM u pitanju, ali ne, njega je lozilo da su drugi nesrecni. Koji lik! On je platio pice, i ja sam otisao zbunjen. Nikad nisam mogao da se jasno odredim. Svidjali su mi se i twinkovi, i berovi, i suit guy's, i punk guy's... Nalazio sam estetiku u svemu tome, i tesko mi je bilo da se odredim. Recimo da sam sad u fazi kad mi berovi jako cesto padaju na pamet. Ali, opet, nisam siguran da li je to - to. Mislim, mozda ce mi se sutra podjednako svidjati nesto drugo, ko zna?
Ali, mislim da sam na kraju uspeo da smislim. Nikad mi se nisu svidjali oni koje sam mogao lako da imam. Nikada nije bilo postavljano pitanje estetike, i spoljasnjosti, jer sam svestan cinjenice da u svakom mozes pronaci nesto lepo ako dovoljno uporno trazis. Mene je najvise lozila odgovornost i obaveza. Ne prema meni, nego prema drugima. Uvek su to bili neki mladi ocevi, neki mladji profesori, ljudi sa nekim konkretnim obavezama i odgovornostima. I to je to - meni su najprivlacniji tipovi koji imaju obaveze! Kao klinac nisam mogao da prihvatim te njihove obaveze, jer sam zeleo svu paznju za sebe, ali kad je mali Perica odrastao, onda je poceo sam da shvata neke stvari, a ne da prepisuje od drugih.
Mozda je to u stvari bilo trazenje mene samog, mozda sam samo zeleo da ja imam neke obaveze, ko zna.
Prethodnih mesec dana sam preokrenuo zivot naglavacke... Poceo sam da radim, preselio se, i poceo da zivim u skladu sa godinama, valjda. Dosta sam vremena bio dete, koje je ostarilo u svojim ocima. Ovako sam mladic koji je sazreo, pa moze i dalje ostati mlad. Nije vise nista nemoguce uraditi, prvi korak je uvek najtezi, a vec je napravljen.
Hit dana: Gossip - four letter words

''U evolutivnom smislu svi muskarci su kopilad'' izjavila je jedna doktorka u seriji ''nip tuck''
Poenta je da su svi muski primerci lepi, sarenog perja, stvoreni da privlace paznju na sebe, ne bi li povecali svoje sanse za parenje. Ali sta ako vi ne planirate da se parite? Sta onda? Sta ako ste samo jedan jalovi gej, koji ne planira da ostavlja nikakve gene iza sebe? Oduvek mi je bila strana ta ideja ocinstva, mada primecujem da vecina (maltene svi) mojih gej drugara planiraju da imaju decu. Neki vec vezbaju. Ok je to. Medjutim, ono sto me na neki nacin brine jeste ono sto sam imao prilike da srecem.
Gej roditelji. Poznajem nekolicinu njih koji imaju decu. Svi su postali svesni svoje prave seksualnosti tek nakon cele te sarade sa brakom, nakon razvoda, ili cak i pre, pa se to tako kilavilo dok se nije okoncalo konacnim razilaskom. Moja prijateljica je majka dve cerke. Ona je definitivno neko koga bih ja pozeleo da mi bude majka. Osoba toliko puna ljubavi, ali isto tako, osoba koja je bar shvatila da treba deca odrastu sa ocem.
Poznajem i nekoliko momaka koji imaju decu. E to je tek prica. Svi oni misle da su dobri ocevi. Da su ''drugari'' sa svojom decom... Ali ja ih prvi ne bih zeleo za drugare. Zapravo, tek nakon vremena provedenog sa njima shvatih da je njima potreban roditelj...
To je sjajno kod mladosti - nema gresaka, samo istrazivanja. Problem je sto neki ljudi misle da su kao Petar Pan, a zapravo su samo Michael Jackson u svom svetu gde zavode decake, koji im mogu deca biti...
A Michael je otisao, svakako.. I nije izgleda nikog dirao...
Hit dana ''Dirty Diana'' M.Jackson

Navodno su pronasli sliku gole Mona Lize a ja sam pronasao toplu vodu.
Prethodnih par nedelja su mi bile jako stresne. Znate kada u nabrajanju faktora rizika za neku bolest navedu i stres, to zvuci pomalo neverovatno, zar ne? U najmanju ruku pomislite kako je slabic taj koji zbog stresa oboli. Eh, pa, ja sam se razboleo. Pao mi je bio imunitet, prehladio se, dobio groznicu na usni, pa se nisam ljubio neko vreme, ali sam pre toga preneo prehladu jednom decku, stomak me boleo... Razmisljao sam da idem lekaru, nije da nisam, ali ko se jos vodi logikom? Svi smo mi animalni, samo instiktivno postupamo.
I onda je poceo cinema city. I sjajna energija u gradu, puno ljudi, svi se krecu, svi nesto gledaju, pisao sam o tome. I to mi je bila terapija. Odlucio sam da bar tih par dana ostavim probleme da me cekaju, pomislih da svakako nemaju gde pobeci. I polako sam se oporavljao, mada, nije pomoglo to sto sam pocesto kisnuo, jer je dve ili tri noci pljustalo kao iz kabla. Hm, zasto li ljudi koriste taj izraz - pljusti kao iz kabla. Kakvog kabla? Svasta...
I bas neki dan dobijem jednu divnu vest, koja me je potpuno oborila sa nogu, dobio sam posao :-) Samim tim, donesem i odluku da je vreme za kompletnu promenu, te odlucih da se selim. Zivecu sam, jedno vreme, mada, ako mi bude prijalo, i nastavicu sam.
Sinoc sam uspeo pogledati Edith i Ja, animirani film koji je otvorio ovogodisnji festival, ali ga nisam gledao na samoj premijeri. Uspeli smo da nadjemo i stolice u parku, pod otvorenim nebom, sa gomilom mladog sveta koji je dosao da gleda film. Sjajno je bilo. I kao vrhunac veceri, moja topla voda, party povodom zatvaranja Cinemy City-ja na tvrdjavi. To mi je falilo. Dugo vremena nisam izasao u jedan razuzdan provod. Dosao sam sa drustvom, ali sam se i odvojio u jednom trenutku i sam sa pivom u ruci upijao svu tu muziku (koja ruku na srce i nije bila nesto, mada, good guys su mi bili ok) i odlicne vibracije... Bilo je cak i testosterona za pogledati :-) E da, preporuke za grupu Prototip i E-play, koji su radili muziku za Technotize- Edith i ja.
Ujedno, to je i hit ove nedelje


http://www.youtube.com/watch?v=UQSx8P0TnwQ

Sve je naopako. U Novom Sadu ne radi ni jedan bioskop, a opet, sa druge strane imamo Cinema City, festival sa tako dobrom idejom, da je ceo grad bioskop. I mozete na svakom cosku da pogledate nesto. Od Neki To Vole Vruce, do premijernih filmova.
Ne mogu a da povrsno ne konstatujem da sve te lokacije vrve od lepih ljudi. Momaka, ok, poznajete me vec dovoljno. ;)
Pored svih filmova koje mozete pogledati, ja sam se odlucio za jedan van selekcije, van svega, nesto sto sam cuvao sam da pogledam. Arizona Dream. Da, volim Dzonija. Ne samo zato sto smo imenjaci, vec i zato sto je po meni on najlepsi muskarac na svetu. Definitivno sam zaljubljen u njega. Mada, nisam siguran da bih voleo da ga vidim kao ostarelog, izboranog Nik Slotera koji je ovih dana dosao da se cudom nacudi svojoj popularnosti.
Sve je u znaku filma, glumaca, uloga. Kao i uvek, zapravo, samo sto smo sami u tome. Zato mi je ovo sve bitno. Ovih dana se sve usporilo, zivot vise ne pichi u petoj brzini, vec polako, gledamo kako drugi glume. Gledamo tudje sudbine, stvarne, izmisljene. Zato je i sjajno sto je film u pozoristu, na daskama koje zivot znace.
Meni bar znace. Gluma je moj nedosanjani san, kao i neki glumci.
No, ima sasvim dovoljno amatera i ovako. Glume srecu, glume tugu, glume zainteresovanost, a svi samo cekamo pauzu izmedju cinova da odemo do bifea na aperitiv predah. Onda se vratimo jos gladniji i razgaljeniji da uzivamo u predstavi. Sjajno je, morate priznati!
Samo, ko je sufler? Bez njega se ne moze. Neko kaze savest, neko prijatelj. Nisam siguran koga da slusam. Sta fali improvizaciji na kraju krajeva...
Hit dana Arizona Dream - In The Death Car


http://www.youtube.com/watch?v=LqjktVjkrFk